Lin­giv­stič­ka po­ru­ka ko­ja pra­ti sli­ku usi­dru­je zna­če­nje, mi­sao je Bo­dri­ja­ra ko­ja je vo­di­la Na­ta­šu Nik­če­vić, isto­ri­čar­ku umjet­no­sti, u ol­du­ci da ko­lek­tiv­nu iz­lo­žbu ra­do­va 23 cr­no­gor­ska gra­fič­ka di­zaj­ne­ra u pod­go­rič­koj ga­le­ri­ji „Cen­tar” na­zo­ve „Po­gled – ogled, gra­fič­ko ob­li­ko­va­nje knji­ge i pla­ka­ta”.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu, Nik­če­vić je re­kla da je ovom po­stav­kom že­lje­la da pod­sje­ti na zna­ča­jan ju­bi­lej, 520 go­di­na od štam­pa­nja pr­ve knji­ge na Bal­ka­nu, i to baš u Cr­noj Go­ri – „Ok­to­i­ha pr­vo­gla­sni­ka”, ali i na či­nje­ni­cu da je di­zajn da­nas jed­no od naj­moć­ni­jih sred­sta­va ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je.
Da­nas se mno­gi ru­ko­vo­de mi­šlju Mil­to­na Glej­ze­ra, jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih svjet­skih di­zaj­ne­ra, ko­ji ka­že da je „di­zajn umjet­nost on­da ka­da vam bu­di pa­žnju”. Ona je ci­ti­ra­la i te­o­re­ti­čar­ku umjet­no­sti Ju­li­ju Kri­ste­vu, jer sma­tra da sve ra­do­ve u ga­le­ri­ji „Cen­tar” ve­že ista nit: „Umjet­nost je pro­ces, ali pro­ces is­tra­ži­va­nja gdje se re­me­te pra­vi­la i red”.
Pri­je 20 go­di­na, do­da­la­je Nik­če­vić, ni­je se mo­glo mno­go go­vo­ri­ti o gra­fič­kom di­zaj­nu u Cr­noj Go­ri.
Gra­fi­čar Ni­ko­la Lat­ko­vić pred­sta­vljen je pu­bli­ci kao autor vi­zu­el­nog rje­še­nja mo­no­gra­fi­je li­kov­nog umjet­ni­ka Mi­li­je Pa­vi­će­vi­ća. Ka­ko ka­že, o gra­fič­kom ili veb di­zaj­nu vr­lo je te­ško pri­ča­ti na ma­lom tr­ži­štu, jer se ta­da ko­ri­ste već go­to­va rje­še­nja.
– Kre­a­ti­van čo­vjek, ko­ji ho­će da stvo­ri ne­što ori­gi­nal­no za po­tre­be ma­log tr­ži­šta je osu­đen na ve­li­ku žr­tvu, od­no­sno mo­že­mo re­ći na uzak krug lju­di, ma­li broj kli­je­na­ta – ka­že Lat­ko­vić.
Gra­fi­čar­ka Bo­ja­na Bo­ga­vac, za­po­sle­na u Za­vo­du za udž­be­ni­ke Cr­ne Go­re, pred­sta­vlje­na je ta­ko­đe kao autor­ka rje­še­nja za knji­gu Um­ber­ta Eka „Iz mi­ni­mal­nog dnev­ni­ka”. Ka­ko ka­že, u zad­nje vri­je­me di­zaj­ne­ri­ma se vi­še pru­ža šan­sa i u Cr­noj Go­ri i re­gi­o­nu.
– Do­bro je što se u Za­vo­du tra­že uslu­ge ne sa­mo mo­je, već i dru­gih di­zaj­ne­ra. Za cr­no­gor­ske pri­li­ke to je na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou. No, bi­lo bi do­bro ka­da bi bi­lo vi­še iz­da­va­ča ko­ji tra­že di­zaj­ner­sko – ilu­stra­tor­ske uslu­ge – ka­že Bo­ga­vac. Ko­mer­ci­jal­no, do­da­je ona, naj­bo­lje pro­la­ze veb di­zaj­ne­ri.
– Pla­kat i ilu­stra­ci­ja su vi­še u do­me­nu umjet­no­sti, i uglav­nom se ra­di sa­mo na ne­ku ini­ci­ja­ti­vu sa stra­ne, ili čak i sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no. Je­ste da se di­zaj­ner tu mo­že is­ka­za­ti kao umjet­nik, svo­je ide­je, ali ne bi bi­lo lo­še ka­da bi se to do­ži­vlja­va­lo i ma­lo ko­mer­ci­jal­ni­je – ka­že Bo­ga­vac.
Autor­ka ka­ta­lo­ga ra­đe­nog za ovu iz­lo­žbu i sa­ma pri­sut­na sa pla­ka­tom, Ade­la Zej­ni­lo­vić ka­že da joj ni­je bi­lo te­ško ti­po­graf­ski, od­no­sno ver­bal­no i sim­bo­lič­ki, li­kov­no ob­li­ko­va­ti ovaj ka­ta­log. Či­nje­ni­cu da je di­zaj­ner ko­ji je ovom pri­li­kom ra­dio za di­zaj­ne­re, sma­tra pri­vi­le­gi­jom. Jer, na­šla se na svom te­re­nu i po­zna­je rad svo­jih ko­le­ga.
– S ob­zi­rom da ra­dim na fa­kul­te­tu mi­slim da na­ši stu­den­ti ima­ju vi­še pri­li­ke da ra­de, ne­go što ima­ju mo­guć­nost da se pred­sta­ve kao umjet­ni­ci, na iz­lo­žbi. Isto va­ži i za gra­fič­ke di­zaj­ne­re u zre­lim go­di­na­ma – ka­že Zej­ni­lo­vić. Za­to di­zaj­ne­ri uvi­jek mak­si­mal­no od­go­va­ra­ju na pru­že­nu šan­su. Ona je do­da­la da za­hva­lju­ju­ći slo­bod­ni­jim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma da­nas mno­gi na­ši mla­di di­zaj­ne­ri ra­de i van Cr­ne Go­re.Ž.J.


Za po­gled i ogled 23 auto­ra

Po­stav­ku „Po­gled – ogled, gra­fič­ko ob­li­ko­va­nje knji­ge i pla­ka­ta” či­ne gra­fič­ka rje­še­nja knji­ge i pla­ka­ta 23 cr­no­gor­ska di­zaj­ne­ra: Bri­gi­te An­to­ni, De­ja­na Ba­tri­će­vi­ća, Bo­ja­ne Bo­ga­vac, Sla­đa­ne Ba­jić Bog­da­no­vić, Zdrav­ka De­li­ba­ši­ća Be­log, Sr­đe Dra­go­vi­ća, Ro­ma­na Đu­ra­no­vi­ća, San­dre Đu­ro­vić, Mi­ša Jo­ski­ća, Ane Kne­že­vić, Ni­ko­le Lat­ko­vi­ća, Ane Ma­tić, Ne­ve­ne Ma­ti­je­vić, Dar­ka Mi­ju­ško­vi­ća, Su­za­ne Pa­jo­vić, Ire­ne La­ga­tor Pe­jo­vić, Sne­ža­ne Pu­po­vić Ka­ro­vić, Ni­ko­le Ra­do­nji­ća Ba­de, Ire­ne Rak­če­vić, Ra­do­ja Ra­ko­če­vi­ća, Bran­ke Vu­jo­vić, Pe­tra Vu­jo­vi­ća i Ade­le Zej­ni­lo­vić.


Že­le svo­je udru­že­nje

Pe­da­gog i gra­fi­čar Ni­ko­la Lat­ko­vić sma­tra da je po­treb­no da osnu­ju udru­že­nje di­zaj­ne­ra, jer bi bi­lo vi­še re­da na tr­ži­štu.
- Od­no­sno, tre­ba­lo bi da to udru­že­nje uti­če na po­što­va­nje re­gu­la­ti­ve, ne­kih pra­vi­la igre. Jer, da­nas mo­že­te na­ba­vi­ti lo­go za 30 eura na tr­ži­štu di­zaj­na, ako ono uop­šte po­sto­ji. To je i de­gra­di­ra­ju­će i de­mo­ti­vi­šu­će za di­zaj­ne­ra ko­ji že­li da se ti­me ba­vi ozbilj­no. Zna­či, naj­pri­je bi­smo mo­ra­li i da de­fi­ni­še­mo što je di­zajn, što ko­li­ko ko­šta, pa da kre­ne­mo da­lje – ka­že Lat­ko­vić.